Verski Turizam (Makedonski)
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 10 đ Nivo: Univerzitet za Turizam

Цели и мотиви за верски туризам
Crkvata mnogu malku zboruva za turističkata komponenta na verskiot turizam (axilakot) zatoa što toa ja namaluva verodostojnosta na verskata sodržina na takvoto patuvawe. Verskiot turizam ne e nešto novo i ne mu pripađa samo na našeto vreme. Opredelena forma na verski turizam imalo mnogu rano, ušte od vremeto na carot sv. Konstantin, toa e početokot na 4 vek. Novo e toa što turozmot kako granka denes e so najbrz razvoj, pa vo tie ramki verskiot turizam dobiva nova koncepcija i naučen pristap.
Turizmot i religijata od sekogaš bile povrzani međusebno, međutoa denes ostvaruvaat sorabotka na poveće načini. Na primer , svetite mesta obično se vrzani za nekoj istoriski nastan vo razvojot na nekoj odreden religiski sistem. Vo ramkite na pravoslabiet se organiziraat poklonički patuvawa preku axilakot vo svetite mesta kako za vernicite taka i za sveštenicite. Denes uslovite za takvi obikolki na svetite mesta se mnogu po povolni od koga bilo, bidejći se koristat sovremeni prevozni sredstva što pridonelo značitelno da se zgolemi verskiot turizam. Celta na vakvite patuvawa na vernicite pretsavuva potreba od sledewe i ispolnuvawe na svojata vera, kako i obvrskite koi što proizleguvaat od dotičnata religija. Dodeka , pak konečnata cel pripađa sekogaš na duhovnata sfera da se oddade počit i slava na boga, a da se zdobie spasenie na dušata. Kako destinacija na takvite payuvawa se različnite svetilišta. Celta na motivate natamu će go nametnat prašaweto da se definira postojniot međuodnos na turističkitr dvižewa pomeđu opštiot turizam i ona što se narekuva pokloičko (axisko) patuvawe, kako zaseben vid na turizam. Motivot, kako religiski termin vo kontekst na turizmot, pretstavuva složen i poveće značaen poim so ogled deka postojat poveće oblici so koi ovoj motiv se manifestira vo turizmot. Мотивацијата како поим представува одредена покренувачка сила кај личноста , а таа се развива и менува под влијание на спознанието и средината во која еден човек живее. Во оптек се повеќе изнијансирани внатрешни и неколку одредени надворешни мотиви за кои се користат различни термини како што се
-стремеж
-желба
-потреба
-мотив
-мотивација
So ogled na toa deka site navedeni nijansi koi što međusebno se distanciraat se relativno mali, vo teorijata, na primer, za istite raboti ne se koristi ista terminologija, pa zaradi toa i postojat izvesni stručni razmisluvawa. Toa osobeno zavisi od avtorite i nivniot pogled na turizmot od: psihološka, filozovski, ekonomska ili religiska refleksija. Ušte najstarata istorija na čoveštvoto znae za motivate koi što vlijaele i go pokrenuvale od mestoto na živeewe, a koi so sovremen rečnik denes bi gi prepoznale kako turistički. Pred se toa bile zdravstveni, rekreativni i religiozni motive, koi se preduslovi za nastanuvawe na fenomenot turizam.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com